Српски митови
(приче о херојским подвизима предака)
Пошто смо одредили општи појам мита као народну пра-слику, онда митове Срба такође треба схватати као холограме који се преносе кроз време и простор, од митског доба до данас. Српски мит је древна слика из живота старих Срба која поред естетске вредности има и снажну моралну вредност. Али док естетика не мора увек говорити сувопарним језиком чињеница (нпр. крилати коњ Војводе Момчила), скривена порука у миту је увек истинита (војвода Момчило иако бољи јунак страда због издаје), а онај поетски део, који говори о крилатим коњима и другим митолошким бићима, служи да појача истините црте мита које се никако не би могле представити на рационалан начин. Нпр. да је јунак својим херојским ставом и делом толико бљеснуо да је дотакао небо, свет Богова, и постао и сам полубог у очима народа.
Наше митско доба је трајало дуже него код других европских народа због робовања под Турцима и због егалитаристичког економског система у Отоманском царству. Срби су се, оставши без државе, а делимично и без цркве, после великих сеоба у 17. веку, окренули својој племенској митологији као последњем бедему заштите од уништења. И као што то бива често у историји, у најтежа времена призивају се митска бића у помоћ, а та митска бића (виле, змајеви, вукови, јунаци) представљају народне идеале којима сваки Србин и свака Српкиња тежи уочи Првог српског устанка 1804. године.
Црни Ђорђе како га је видео Милић од Мачве