Гром загрми на Светога Саву;
Усред зиме, кад му време није,
Сину муња на часне вериге,
Потресе се земља од истока,
Да се Србљи на оружје дижу,

(Почетак буне против дахија)

Кад загрми на Савиндан

Грмело је и севало 27. јануара 1995. у Београду. Те године пала је западна Славонија, остатак Републике Српске Крајине, и склопљен је Дејтонски споразум. Муње и громови запарали су небо и на Савиндан 1999. на Косову и Метохији. Те године НАТО је бомбардовао СРЈ, а на Косово је ушао КФОР и УНМИК.

Први српски архиепископ Сава, касније и светац, представља такође и митску фигуру код Срба. Он је путујуће божанство, заводи ред и благостање по земљи, учи народ земљорадњи, коваче да кују гвожђе... Због оваквих улога, етнолози у њему виде одјеке старословенског Дабога. Од атрибута, за њега се везују штап (чудотворан) и вериге, а од животиња коњ, вук и петао. Сава је, тако се верује, заштитник вукова и на свој дан се попне на крушку, позове вукове, нахрани их и одреди чије ће торове ове године походити. Вук је у старој српској митологији представљао демона или божанство доњег света.

“ Моје име је у словенској митологији епиклеза, призивање Бога Дабога, хромог Дабе. “

Радован Караџић
(објашњава зашто је узео псеудоним доктор Дабић, извор: “Вечерње Новости”)

Имала је Србија много змајевитих људи. Стефан Лазаревић је био дете Змаја од Јастрепца, Вук Гргуревић је познат као Змај Огњени Вук, Васа Чарапић је Змај од Авале, а Стојан Чупић Змај од Ноћаја. Змајевити су још били и Марко Краљевић, Милош Обилић, Бановић Страхиња, Љутица Богдан. Сви су они били и синови српских змајева. Невероватно је да и поред тога нико од нас не зна како изгледа српски змај. Он не личи на гуштера и не бљује ватру.

детаљније...

Змај - Држава - Соларна митологија.

Сасвим нову етапу у духовном развоју представља појава новога култа, култа змаја који указује на радикално измењену социјалну ситуацију. Тачније, култ змаја поклапа се са настанком државне организације једнога народа...

Док се у другим митологијама "небески змајеви појављују и као непријатељи", у нашем епу српски змајеви су, због специфичних социо-историјских услова њиховог настанка, према српском народу вазда "пријатељски расположени", али и непријатељски према Турцима. Исправно је гледиште Владимира Пропа, да то још једном потцртамо, да су народи "који су знали за сунчевог змаја увек културнији од народа који га нису познавали". Карактеристика једне ране форме српског змаја јесте та да он чува сеоска поља и да по потреби лети, тачније, одиже се од земље и хтонског, да би горе на небесима ступио у борбу са алама или аждајама које, према народном веровању, предводе градоносне облаке.

детаљније...