Да ли се митови могу
избрисати из народне душе?
Да би се извршила успешна демитологизација (декодирање) нације потребно је да нација (односно њен битан део) пристане на то. Спољни притисци не могу никада избрисати мит. Турци су спалили мошти Светог Саве на Врачару, али тиме су само додатно ојачали светосавље у народу. Међутим, код оног дела Срба, који су се добровољно одрекли светосавља, ради привилегија, и прешли у турску веру - демитологизација је била делимично успешна. Потомци тих мухамеданских Срба формирали су крајем ХХ века нову нацију, али на бази новокомпонованих, лажних митова који немају трајну вредност.
Како се аутентични митови замењују лажним митовима?
Постоји више техника, али први, неопходан услов је тај да сами Срби, тј. српска елита, интелигенција, добровољно замени народну пра-слику за нову, другачију слику.
Затим се поставља питање унутрашњих мотива појединаца и група које су водиле (и воде) рат против народних митова. Наведимо неколико примера из новије историје када је са различитим мотивима рушен косовски мит.
1) Рушење косовског мита због личне промоције догматском применом нових научних метода у историји
Крајем 19. века историчар (и калуђер) Иларион Руварац покушао је да сруши народни мит о Вуку Бранковићу као издајнику током Косовске битке. На основу тачног историјског податка да је Вук Бранковић окончао живот у турској тамници створен је нови, лажни мит о константном херојском држању Вука Бранковића пред Турцима, и пре битке, и за време битке, и после битке. И дан данас многи квази-интелектуалци просто обожавају да се наругају "обичном" народу својим "знањем" у одбрани "оклеветаног Вука". Не зато што квази-интелектуалце занима историјска истина о Вуковој судбини већ зато што им је ругање - једина духовна храна. Тако је српска ПРА-СЛИКА о јунаштву Обилића и о издајству Бранковића ако не уништена, а оно бар окрњена,, са њом окрњен је и сам појам издаје.
2) Рушење косовског мита немарношћу националних институција
Сви смо упамтили како је изгледала Пећка патријаршија, од рођења до смрти урезана ПРА-СЛИКА говорила је сваком Србину да су у тим старим зидовима његови духовни корени:
Државне и црквене институције "потрудиле су се" да у освит америчког признања независности Косова ПРА-СЛИКА буде замењена НОВОКОМПОНОВАНОМ сликом:
У свести генерација Пећка патријаршија је била онаква каква је била до чина фарбања. Овим је ударено на колективно памћење Срба. Да ли је овај чин био усмерен да изазове овакав ефекат и ако јесте зашто је то урађено? Било да је урађено с добром или злом намером ефекат је исти. У нашем памћењу сада се мора „опрати” део који се односио на визуелни доживљај Пећке патријаршије и мора се „усадити” нови доживљај. Мора се потпуно прекинути нит и нове генерације неће имати исту слику као што смо је ми имали. Када буду гледали фотографије од пре кречења вероватно неће ни схватити о којем објекту се ради, односно што је најгоре неће схватити да је тај објекат једна од старина која нас је ментално одржавала вековима. Све ми се чини да је то и био циљ, а „покривен” благословом. О примењеним технологијама „прања” мозгова имали смо прилике да читамо али не и о „прању” колективног памћења нације.
Кад једном народу одузмете памћење онда са њим можете радити шта год хоћете. Да ли нас чека таква судбина?
професор Архитектонског факултета у Београду
Милан Глишић
( www.politika.rs )
3) Рушење косовског мита због незнања српске елите о значају митова за будућност нације, као и због недостатка патриотског васпитања те исте елите
Пре десетак година, 1999. догодила се агресија НАТО пакта на Србију којом је политички дириговао амерички председник Бил Клинтон. Те слике такође су се снажно урезале у колективну свест Срба, земља је срушена, Косово је опет окупирано као и 1389. године
Десет година касније, наша елита, наше светски славне тенисерке сликају се загрљене и насмејане са предводником окупаторске силе. Очигледно је из свега реченог да се брисање и преправљање митова (колективних слика) може извести само уколико је нација спремна да самоуништи свој древни систем вредности.
