ДОБРОДОШЛИ!

Пројекат "Бадњак" има за главне циљеве: промовисање аутентичне српске културе и оживљавање словенског слободарског духа у народу. Бадњак, млади храст, који се ритуално сече пре изласка Сунца, а затим дарује, представља директну везу Срба са својом старом, претхришћанском религијом. И други српски празници, попут Видовдана, или попут крсне славе и многих других, пореклом су из старе (неки би рекли: паганске) националне религије. Растко Немањић, Свети Сава, у народним легендама је остао упамћен као господар вукова, наследивши особине старих Богова. Све то нам говори да су нама Србима страни и верски догматизам и верски фундаментализам. Зато ће наш сајт бити усмерен против сваког фундаментализма, догматизма или тоталитаризма, било да је у питању амерички агресивни глобализам или про-љотићевски агресивни клерикализам, јер и једни и други желе да из Србинове душе избаце виле и змајеве, тј. да нас демитологизују, обесхрабре и поробе.

Можете се укључити у дискусије о бројним темама или сами покренути тему путем форума:

http://forum.badnjak.com/

С поштовањем,

Аутор сајта

[контакт адреса: srpskibadnjak@gmail.com ]

Бадњак - Србинов митски рођак

Један од важнијих, ако не и најважнијих обредних ритуала о Бадњем дану јесте уношење бадњака у кућу. Бадњак је младо и здраво дрво од храста, цера, јавора, клена, које домаћин сече ујутру на Бадњи дан. Кад одабере одговарајуће дрво он се окрене ка истоку, три пута прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, баци шаку жита на дрво, узме секиру у руке и са три ударца га одсече. Сече га укосо и са источне стране. Што секира не пресече, довршава се увртањем, односно сукањем. Тај усукани део зове се брада. Приликом сече труди се да дрво падне на земљу, а не да се задржи на неком суседном дрвету. Ивер од бадњака се ставља под карлицу у млекару да би кајмак био дебео као церова кора. Затим се бадњак пребаци преко десног рамена и носи до куће. Ту се прислони уза зид близу улазних врата где остаје све до вечери кад се уноси у кућу.

Култ дрвета у народној религији има значајну улогу и у најважнијем религијском празнику – Божићу. Ту је култ дрвета изражен у магијско-религијским радњама у вези са бадњаком. Бадњак представља божанство, демона вегетације који се ритуално спаљује да би се поново родио, чиме се магијским путем подражава непрекидност природних животних циклуса. Бадњак је обично од церовог дрвета, али у неким крајевима се као бадњак користи и храстово, буково или тисово дрво. Сам чин одсецања бадњака је изразито ритуализован јер, поред осталог, представља чин убијања светог дрвета од којег се очекује помоћ и од којег зависе срећа, плодност, здравље и напредак уопште. Због тога се према обичају бадњак сече у рану зору и у рукавицама, а приликом сечења приноси му се житна или животињска жртва. Онај који сече бадњак, а то је обично старешина куће, бадњаку пре сечења честита Божић и увек користи неку форму извињавања или правдања за свој поступак. Занимљиво је да се приликом сечења води рачуна да пресек буде искошен и да бадњак на пресеченом месту добије „браду“, чиме он заправо добија један антропоморфни атрибут који је у многим веровањима атрибут богова.

Приликом уношења бадњака у кућу њему се, као демону вегетације, приноси жртва тако што га укућани посипају житом или свакојаким семењем, а у неким крајевима су бадњак преливали вином. Са бадњаком се разговара, даје му се вечера, негде га чак и повију као мало дете. Но, сви ти магијски поступци имају један јасан циљ – да се натприродна, божанска моћ бадњака магијским путем пренесе на људе, усеве, стоку. Негде је био обичај да сви укућани љубе бадњак, а негде су га мазали машћу од божићне печенице да би потом, на Божић, сви морали да пробају мало те масти. Бадњак се на Божић ритуално спаљује, а приликом спаљивања се џара ватра и изражава жеља за срећом, радошћу, плодношћу, здрављем, напретком. Приликом ложења бадњака било је обавезно стално га померати напред, ради напретка у кући. У етнологији постоји мишљење да се ритуалним спаљивањем бадњака заправо подстиче моћ младог сунца у време зимске краткодневице.